Ко сам?

Пламен који сагорева све.

Сагорела сам старо у души и срцу,
Куљао је пламен, црн, густ,
Подигла се печурка, вулкан,
Дизала се, дизала И нестајала.

Остао је простор –
без граница, без облика, без боја…
У грудима пламичак, мали али црвен и топао.
Простор изнад, не знам чега – простор!

Огроман тањир бордо-тегет боје…
испод ништа, дубока тама.
Изнад светло, топло, покретно – мами.
Изнад сам део кретања.

Ко сам?
Лет, покрет.

Птица сам широких крила,
летим смирено у круг,
Летим изнад свега,
Слобода неограничена..

Путник сам луталица у сивом плашту.
Скидам плашт и прилазим људима…
Циганка сам плесачица са великом марамом
Позивам људе да ми приђу, да се вртимо И играмо…

Ко сам?
Игра! Радост!

На ливади крај шумарка сам,
Језеро мирно и стаза у круг.
Трчим около.
Љуљашка и лет! Радост.

И опет сам горе изнад.
Сиво-бели простор, светао.
Из очију ка мени пролази благост, Исусова.
Св. Петка сам.
Идемо светом, смирено.
Мир распростиремо.

Ко сам?
Љубав.

Доживела сам бездан љубави у очима нечијим.
Ништа стварно, ништа са обликом,
само љубав огромна,
Црвено, дубина, бол у грудима, радост, огромна…

Испред мене – стрепенице, мост, плато.
Прилазим и стајем.
Сунце се појављује.
Ширим руке у вис.

Обасјана сам, окупана,
Све је црвено, топло, нестајем у црвенилу.
Осећам само топлину љубави.
Љубав сам.

Ко сам?
Срећа сам.

Отварам очи, ветар ми купа лице.
Лотосов сам цвет.
Подижем руке И купам се.
Све је жуто, трепераво.
Окупана радошћу сам.

Ко сам?
Све и ништа.
Изнад свега сам.
Плато простран, бескрајан.
По њему пуно мене.
Игра, плес, покрет, радост, срећа, љубав…

Стапају се делови у једну Ја.
Букти снага, блискост, величина.

Ко сам ја?
Радост живљења!

Смех и сузе прожимају тело.
Неверица.
Радост.

Фото: Фб страница – Flowers and Nature