Никог немам
не нађох ништа,
не наговарам никог ,
ни најмање,
на непоштење,
не наводим неправедне,
нисам напоран,
немам новац,
начитан нисам,
носим наочаре,
наочите назирем,
незнабожац нисам,
наркоман нисам,
настран нисам.
Никад не нудим наду,
навикнут на немаштину
непрестано нудим нацрте насеља
несталог народа,
начела нове наднационалности,
неговање нерадничког нереда.
Нека на нас необично нереалне
неко наслони неуморну ногу,
напустиће невжно,
надмудриће непријатеље.
Некада нисмо ни налазили начина
наменски направити
надприродне нуспојаве.
Нисмо никада научили нешто налик
нектаром наздравити.
Нормално нам налепити налепницу
на ново ништа,
незнабожачки направити
науку над наукама,
нафилујемо новојезиком, нарацијом,
новинарским наравоученијем.
Најзад надоградимо негацију непристанка,
наудимо непрестаном настајању нестанком,
набуџимо норме неукости,
нека новопечене незналице,
ненормални никоговићи,
неопеване нуле,
надиру неумитно
новотаријама нашег народног напретка.
Набавимо најновији Нисан,
накривимо наочаре,
назујмо најке,
набилдујмо нараменице,
набудзимо науснице,
напудеришимо ноздрве,
напујдајмо носороге на нојеве,
направимо нас неандерталце неуништивима.

Нећу ништа,
никуда не намеравам,
немам налог на нету,
нисам наказа,
не нервирајте неприсутне, незаинтересоване наивчине.
Не наговарајте нас на nazadno&napredno,
Не навикавајте нас на норме,
Не напујдавајте на нас налогодавце, нотаре,
наркомафију непокретности
на накарадан начин,
Не наседам на nastrano&nekrofilno,
надасве сам нормалан,
невин невинцат.

Фото: Фототека Србског Журнала