Теби
Који собом чиниш свет
Као мисао, покрет,
Као емоцију, као реч

Сети се

Теби
Иза завеса што кријеш се
А осећаш све,
Једном, јединственом,
Зазиданом у гомиле

Осети се

Што мислиш да пливаш али струје те носе
Што хваташ се за гране које увек се ломе
Коме предајеш свет док спушташ поглед
Коме предајеш свет и закључаваш се

Према Природи која јеси
У захвалност свему што постоји
Хармонија је дужност
Свет за тебе може бити бољи

Што кажеш да видео и прошао си све
Искуство око тебе дигло је зидове
И где си сад? Свету треба твој осмех,
Знање вене без љубави као цвет без воде

Према Природи која јеси
У захвалност свему што постоји
Хармонија је дужност
Свет за тебе чезне бити бољи

Теби
Што на путу срећем те
Као поглед искрен
Као руке пружене

Осећам те

Теби
Што на путу срећеш ме
Никада ме ниси видео пре
Али ме добро познајеш

Јер сећаш се

Да једно је све,
Да твоја радост моја је,
Драго ми је
Да видиш оно што гледаш
И у грудима носиш сунце
За један свет

А једно је све,
И твоја бол моја је,
Жао ми је
Што не видиш оно што гледаш
И у грудима носиш тег
За цео свет

Јер једно је све,
Па моја љубав твоја је,
Драго ми је
Кад чујем оно што слушам
И у грудима носим сунце
Да огрејем те

Једно је све,
Сад твоја љубав моја је,
Драго ми је,
Нека Земљом хаљине плете
Наших корака плес

Сети се
Да собом чиниш све
Да сачуваш свет
и сачуваш ме.

Фото: Фототека Србског Журнала