Утихло је све.

Само ритам једног срца негде

свој бат по тишини свира.

Чујем те.

Дишеш грудима пуним етра живота.

Носећи благослова, мира.

.

И Миро.

.

Оно најређе, са небеских ливада

Где роје се јата белих пчела, коња и свитаца.

Откуцај… дах, два

.

Одлутам

.

Па се вратим сред свега.

Ко да Миро злаћано пропусти

па да га Земља испусти…

.

Еаааа

.

А дојуч’ се искра мазила сред недара,

да би сад ко Звезда сијала.

Сред свих храмова и олтара…

.

Сијамо ти и ја.

Светлост по среди нас жива.

Красива!

.

Такав је стих древности

Све Мир од старине.

.

Миро капље.

Радост божија сија.

Свевишњи види те.