У врху старог храста,
гавран. Гракће.
И врана, белоглава
осматрач голих поља
главу криви.
Надгледа труд ратара,
што журно отима дан.
Свакоме, зрно храна.
Сваком интерес свој.
.
А јесен , безмилосна.
Секу жилети ветра
крик птице, самотнице.
Застали листић жут.
Небо сузи.
Њиве му марамица.
Све више. Неутешно.
Рида суморни дан.

Фото: Гавран; Википедија