Засвирала фрула крај тробојке,
небо плаво, божури црвени,
а у души беле се аорте,
домовини вечно наклоњени.
.
Детињство нам поносно и часно,
дедови нам јунаци вечности,
песме старе одjeкују гласно,
синови су праве нам светлости.
.
Све док мајке рађају јунаке
и очеви штите ћерке своје,
храбри бране све своје нејаке
срца нам се ничега не боје.
.
Још се чују фруле и добоши,
школске клупе красе нови ђаци,
рађају се Милани, Милоши,
принцезице и Српски јунаци.
.
Још се ори песма „Христе Боже…“,
Светосавска још се звона чују,
о Божићу Бадњаци се ложе,
још нам срца Српска одjекују.
.
Има наде, а и има и зашто,
учили нас да живимо храбро,
не скривајмо јунаштво са плаштом,
што је Српско, то се роди с правдом.

Фото: Христе Боже; Википедија