Трагови
Кратке поучне приче
Једном је човек уснио сан. Сањао је да иде пешчаном обалом, а да је поред њега Господ.
На небу су промицале слике из његовог живота, а по песку су се протезала два низа трагова:
један од његових ногу, други од ногу Господа.
Кад се испред њега појавила последња слика из његовог живота човек се осврнуо да
погледа трагове на песку. И одједном је приметио да се дуж његовог животног пута протеже
само један ред трагова. Такође је приметио да је то било управо у најтеже и најнесрећније време
у његовом животу.
Много се ражалостио и упитао је Господа:
„Зар ми ниси Ти говорио да ме нећеш оставити ако будем ишао Твојим путем? Али
приметио сам да се у најтежим временима мог живота само један низ трагова види на песку.
Зашто си ме напуштао онда кад си ми био најпотребнији?“
И Господ је одговорио:
„Моје мило, мило чедо. Волим те и никад те нећу напустити. Да ли желиш да знаш зашто
се само један низ трагова види на песку кад су у твој живот улазили несрећа и искушења? Зато
што сам те у то време носио на рукама.“
