кад сиђох ти крадом у недољуб усне
ноћ се пела мрачна уз неизброј скале
над коленом душа хтела је да прсне
а звезде од муке бескресне су пале

на јастуку свила свијала се жарно
змија што у страху под камење бежи
два су зуба греха тровала нестварно
моју прву сенку што под тобом лежи

свлак кошуље шарне рођење је твоје
међу две ми руке док се премењуваш
крљушти од јуче кроз мисли нас двоје

носили нас водом у срцу што чуваш
и док пршти спрудна на стомак брзаку
плодила нам жељу свепоновно јаку

Фото: Фототека Србског Журнала