Из тајанствености мудрих речи
Узимам грумен преподобних стихова.
У затишју црвенила и магле
видим да се нови изданак буди.
Узми своју нит и додај ветру
шум одбегле и талас модри извијен изненада.
Молитва која се буди и сан што нестаје
није више пука случајност
и сена непостојећег блага.
.
Са раширеним крилима сванућа
Дотаћи ћеш ми усне и миловати кожу
са тобом се иде у рај
ја то знам и осећам
и пуштам тело да ме носи кудасамо жели
и да мој дух лута онамо камо се упути
рука која га призива и не дозвољава
да падне ни једна кап недирнута.
Ја те држим да ми ноћ постане
свака тачка пупољка дохваћеног.

Фото: Фототека Србског Журнала