Снежана Миладиновић Лекан: Када бих знала…

Мом сестрићу Малиши, с љубављу
Када бих знала
где си и
Да ли те
још има на
обалама нашег живота…
.
Потражила бих те
и пригрлила нежно,
да спознаш да
живот је лепота
и радост постојања.
.
Када бих знала
да ли дишеш
и да ли
у оку твоме
још живота има…
.
Када бих могла
да завирим у
твоју нежну душу,
да јој се
поклоним на коленима.
.
Све што ти
се икада снило,
што је било,
Распршила је магла
и облаци тмурни…
.
Успорили смо тужни,
запитани и несигурни…
Када бих знала
где си сада…
Мада слутим…
Фото: Фототека Србског Журнала
