Душица Милосављевић: Тамо где краљевство и даље почива

Нећеш наћи оно што скривено све је
Оно што ти на камен личи, камен ти и бива
Око је варка јер ти даје вид који мислиш да је,
Свака травка зна на чему почива.
Земља је жива !
Земља проговара и зове те ….
.
Још су давно чаробњаци пронели вест
да уклета места под земљом не тражиш
Јер усуд је такав лукавства што мрачи
Да душе преузме и умове помрачи
Да уклето буде све што ногом такне
Онај који ближње речима издаде
Он жели да влада !
.
Пусти га!
Нуди му се владавина над делима својим!
Већу казну добити није могао!
.
Време је!
Чују се трубе!
Из утробе земље диже се град!
Пење се попут облака високо !
Грми!!!!
.
Одјекују планине !
Светом прелеће орао.
Узима знамен из стене.
“Ти знаш где си га оставила?”
Гласови питају мене,
Не одговарам.
.
Пала је једна суза у облак града белог,
поново је потекло живота врело
да спусти се у виду кише
На земљу, извориште
На све стране да проспе знамен,
Наш небески, живота пламен!
