Застала сам.
тамо где сам пошла,
не чека ме нико.
Окренула сам леђа будућности.
Супроставила сам се времену.
Ходам по добро утабаним стазама.
На капији седи уснули анђео
без мача правде.
Моје срце бејаше ноћ и пустиња.
Врт је затрпало лишће.
Живи ветар се спустио међу мртве.
Бејаше дуго и бело перо.
Један мутан и непознат лик
стајао је изнад њега.
Анђео иза се смеши,
а ја сам нема.
Ветар је однео моје речи.
Реком плови малени чамац,
а у њему неко кога бих могла
волети.

Фото: Анђео; Википедија