Тебе нису ломили сутони

и нису ти шкрипали прсти

док тишину комадају

у трагању за топлином.

.

Мисли те нису заглушиле

од храпавах жеља тренутка

у кртој самоћи

пуној имагинарних слика.

.

Ни радости те нису мимоишле

док глас трне

у предграђима уздаха

и мирисима празнине

кад се једно растапа

и дели

на две стране света.

.

И нису те убиле немоћи

нити те згромила чежња

последњег бића на планети

пре коначне смрти.

Тек кад тескобу ову

На својој кожи осетиш

Моје ће болне речи

Кроз твоје сузе потећи

.

Слика – Светлана Беловодова