Тијана Василијевић: Сусрет

У твом оку ноћас су звезде
Уместо сна ту је она
Посматра те
Са жељом да буде вољена
У срцу јој се враћа време
,, Ах, лепе успомене“
Гледа га
Коса
Под месецом блиста
Руком му преко чела прође
Под прстима осети жар
Полако страх из срца нестаје
Помисли:
,, Он је мој дар“
Сећа се да је његов додир
Био посебан лет
Знао је да воли
Она, само она била је његов свет
Знали су да се никада
Време неће вратити
Уместо сна остају загрљени
У љубави заробљени
Фото: Фототека Србског Журнала
