Јелена Ђурић: Невидљива

Покрећеш у мени лавину живота
Чудесно, само јер постојиш
Видим тежњу мог срца
У чистини твог погледа.
Исијава се у хиљаду боја
Ова слатка страст
Дала бих ти себе целу
Да се наше боје споје
И останемо,
Све док златни сјај
Не прожме сваки кутак
Нашег универзума.
Видиш ли ме?
Препознајеш ли мој глас?
Или је ово једна песма нема,
Без адресе, без имена.
Фото: Фототека Србског Журнала
