Понекад будим се
у Твојим језерима
Влажност плавог плиша
нагост ми покрива
И ја тонем у плавети небне
.
С’ врхова расцветаних перуника
прах се с водом стапа
И на земљи и на води
Замиришу руке Твоје
.
У том сјају, у том трену
у сунчевом часу
разголићену тек ме светлост прену
и зашуми дирнутог облака струна
кад тајанствено рашири крила
моја сенка и моја вила
.
И паперје бачено у сунчев сјај
Изнад језера, изнад листа воде
Преображено у бели цвет

Из двокњижја „Псалми у свили душе“

Фото: Фототека Србског Журнала