Свако има неки тајни свет у себи. Свет за који не зна нико или само ретки који су успели да уђу унутра. Сваки човек на овом свету има свој тајни свет. Свет у ком се крије од света. Свет у ком живе све његове туге и радости. Свет у ком су сакривени сви снови и наде. Свет у ком су шћућурене све наше глупости и лудости. Свет у ком живе све наше досаде и изгубљено време. Величанствен, диван, тајни свет. Милијарде светова на овом свету. Понекад залутамо у тим световима. Изгубимо се. Пронађемо се. Живимо у својим малим световима. Делимо радости и туге. Затварамо врата за некога. А некоме их широм отварамо. Звездане капије између светова. Капије што нас спајају и раздвајају. Показујемо своје светове. Кријемо се у својим световима. Животињаримо у својим световима. Живимо у својим световима. Да…

Но нико не може живети сам. Не смемо бирати да се заробимо у свом свету. Не смемо постати „слепи“ и „глуви“ за друге људе и за њихове светове. Покажите своје мисли и осећања. Покажите оне мале знакове пажње за друге. Тиха реч, пажња, осмех… Слушајте и друге људе. Те мале-велике пажње чине живот. Те мале-велике пажње су важније од свега. То треба свима. Пажња. Наравно, будите и пажљиви коме показујете свој свет. Није свако вредан да га пустите унутра. Има оних што вам могу само запрљати ваш свет. Ја лично волим обичне људе. Људе са грешкама. Људе који показују своје лице. Искрене људе. Не волим оне што носе маске и што су пуни лажних врлина. Не волим људе што много причају и што се праве много паметни. Волим оне једноставне, што се погледом разумемо. Уперим поглед, намигнем, трепнем и све нам јасно. Волим оне што уместо речи са мном деле емоције. Волим добре, једноставне, обичне људе у свом свету. Волим људе што лагано улазе у моју душу, као музика која прија и додирује срце.

Разумеш ли? Разумете ли?
Будите добри и корисни.
За себе, за свет… За све светове.
Из књиге – ПУТОВАЊА

Фото: Фототека Србског Журнала