Негде је сада жарко лето.
Врелину дана блажи вече.
Док код нас студен дахом пали,
тамо далеко сунце пече.
.
Негде су сада још на плажи.
Диве се крају сунчеве стазе.
Гледају како море га ждере,
док босе ноге песком газе.
.
Како је дивно негде далеко.
Бар путем мисли тамо поћи.
Скупљати шкољке. Хирове лета,
Понети собом део ноћи.
.
Скрити их топле, у хладне дане.
Снови маштара стварност желе.
А можда они, тамо далеко,
сањају снежне ноћи беле.
У човеку не тражим остатак човека
нити његове слабости,
ни корен греха.
Тражим ону радост заборављену
у њему дечијег смеха.
То мени даје слику
о вредности бића овог века.
.
Тражим у њему Исусов одраз.
Не занимају ме
његове победе ни пораз.
Тражим светлог детета меки образ.
.
Тражим једино вредну чистоту душе.
Оно што људи кад одрасту
у себи угуше.
Заробљени су болом и с муком живе.
Некада плаве очи
постале су од заједљивости и таштине сиве.
Тражим у људима дечије осмехе живе
који неправедно затрпани
негде у дубини себе криве.
.
Ех, да су се само мало смејали лепше,
недаће садашње биле би смешне.
Самопоуздања нико нема.
Узалуд су сва ордења
и трагања,запомагања и знамења.
Човек мора да узраста ,непрестано ,
и да се на боље мења!
.
Велом прошлости остаје покривена тајна.
Која брани детету у нама да сања.
Док смо мали били,
због срамоте осећања крили
па смо се у окрутностима заробили.
Гнезда нисмо како треба свили.
Од себе се одродили.
.
Молим те,
брате мили, нека још једном
из тебе испили то пиле жутокљуно.
Знаш да си добар, вредиш пуно.
Удахни полако и све остало је лако.
.
Само се осмехни као некад што си.
Немој да те брину те седе у коси.
Нека их живот као лишће јесење носи.
Расту бића свога умом не пркоси.
Никада није касно да спознаш ко си.
Пусти животном току
да те у спознаје , мирно носи !

Фото: Негде далеко; Википедија