Jато жутокљунаца чепрка посејану ораницу.
Преврће трпезу на којој је гозбено дочекано.
.
На њиви рупа до рупе,
а из ње вриште корени:
„Спаси, спаси…!“
.
Сејмо поново жито –
Од кише да се бокори
Од сунца да се раствори
Каменом у прах да се претвори
Да опет миришем на врућ хлеб…
.
Ииииш, не поганите ми летину!
Бог мени, ја вама.
Коме ћете ви, штеточине?

Фото: Врана на посејаној њиви; Википедија