Слободан, смео, вештак у лову,
вере се мачак по стрму крову,
вечити ноћник, без топла гнезда,
у сваком оку блиста му звезда,
или му видиш, по неки пут,
у оба ока по месец жут.
.
Над мачком небо под модрим црепом,
комета лута са златним репом,
а месец-рибар пучином плови,
у сјајну мрежу шишмише лови.
Скита се мачак, није га страх,
са крзна стреса звездани прах.
.
А нека госпа, препуна пара,
чула за мачка, за слободара,
чула да очи звездане има
ил некад златне, са месецима,
па брзо смисли лукави план:
доћи ће мачак и у мој стан.
.
Мамила госпа ноћника смела
на меки лежај, на слатка јела,
и најзад мачак изгуби главу,
даде слободу за машну плаву,
за чанак млека и топли кут,
сави се лено под свилен скут.
.
Сад мачак баби умилно преде,
очи му жуте поспано гледе,
блиставих звезда у њима нема,
умро и месец. Поваздан дрема.
А и кад гледа и зене шири
из оба ока — чанак му вири.

Фото: Мачак; Википедија