Ана Милић: Тихујеш…

Тихујеш мирујеш …
Одјеком твог гласа
Трепери ми тело.
Кап воде мом врту
Све лати отвара.
Сањала сам
У бојама дуге.
.
Ја твој глас видети могу.
Данас ми је уточиште дао.
Све што је од тебе
Мени је свето.
.
Но понекад
Слабост ме људска понесе …
Да дотакнем ти угао
Тамо где суза застане…
Уснама, да је нестане …
.
Ти си пламен у мом срцу
Најсветлија звезда на своду
Што на стазу истине
Зрачак баци…
.
Грли ме док се дан
Не прелије у ноћ
А ноћ не растопи у дан.
Фото: Фототека Србског Журнала
