Србољуб Митић: Умно умно ноћу

Иза смеја рђа јад и чемер
Иза смеја освиљеног
Мука гола
А нече бити ува тог
Које ће издржати
Реч најјаснију
Силама песме
Јавно и јасно
Тући се
Умно
Умно
Ноћу
Ако сам човек живац
Ако сам глава умна
Лудо ли мислим
Не воле ме пчеле
Не воле ме мрави
Не воле ме војске
Учини ми се
Ето сам препознао
Срце своје
Слобода моја далека је
Ал жива јесте
Али јесте
Фото: Србољуб Митић, србски песник; Википедија
