Не умем да ти напишем песму,
јер ти си песма
коју никада нисам имао храбрости да именујем.
.
Скривао сам те у тишини дана
и у ноћима без сна,
као тајну коју сам више волео него истину.
.
Била си сенка на прагу сваког стиха,
одјек који ме пресеца чим све у мени утихне.
.
Свака реч коју сам прећутао
записивала се негде у теби,
распадала се у мени
као плод који није убран на време.
.
Не умем да те ставим у стихове,
јер превише си стварна да би стала у реченицу,
а премало моја да бих ти се обратио без страха.
.
У сваком покушају да те напишем
чујем како говориш – остани,
иако си већ отишла
пре него што сам се усудио да те задржим.

Фото: Фототека Србског Журнала