Радмила Ђурђевић Вукана: Ћирилица

Не преводите моје пјесме на друге језике.
Моја слова неће упити туђе очи
жељне неког другог знака,
који се није обременио
мојим сјеменом.
.
Не преводите моје пјесме
онима, који ће поред њих гладни остати,
а уткане мисли сирочад,
тражећи коријен
и мајчинско рухо,
у које би се огрнула
милошћу познања,
припадања.
.
Оставите моје пјесме на српској земљи
да се натопе ћириличношћу,
као насушношћу,
да се ријечи растворе,
поједниначним словом проговоре,
сагласјем искри свјетлости,
богорадости.
.
Слова су моје кремење,
небеско ордење,
што би да заискре,
и у огањ да претворе пјесме,
на којем се грије душа народа,
тражећи крстолики знак
на којем ће се наново родити,
и васкрснути.
.
Жуборе пјесме у мени,
уписане азбучним редом,
у незаборав.
Чекају, да их ишчитају
нерођена дјеца,
када их породи мајка земља,
и причестити Светим писмом,
ћириличним,
самом истином богопознања.
Фото: Србско писмо; Википедија
