Ја сам дете,
чујеш ли ти велики свете?
Зато не волим ауторитете,
не волим што лажете,
због ситница лудујете,
за глупости се натежете.
Стално децу опомињете,
псујете, злобом се трујете
и стално нешто препирете
а живот заборављате и одлажете.
И зато вам опет кажем,
ја сам дете!
Немојте да ме расплачете.
Ја волим да се играм и правим пируете.
Волим када се звезде по небу разлете,
када ми мириси цвећа на нос слете,
и волим са другарима сусрете,
када се наши погледи залете,
и идеје полете,
па постанемо чаробњаци, чудаци, акробате,
природњаци, чике и тете,
или неко страшно чудовиште.
Ја сам дете.
Зато немојте да се чудите,
на мене вичете или косу чупате,
када паднем или ми руке нису чисте,
или су ми мисли чукнуте,
речи чворасте, а жеље чудновате и ћакнуте…
Чикам вас да се сетите,
како је то било када сте ви били дете.
Да ли сте имали идеје блескасте,
или замишљали чаробне светове
и далеке планете?
Какве сте имали догодовштине
или сте можда писали докторате?
Какво сте ви били дериште?
Реците ми сада, сетите се,
док мени филозофирате,
слободу и радост ускраћујете,
безбрижност ми крадете,
снове ми успављујете!
Чикам вас, сетите се!
Ја сам дете!
И молим вас престаните да галамите,
да ме фрустрирате,
да ме гањате и гњавите,
да ми говорите и намећете ваше гледиште,
снове гушите.
Пустите ме да будем дете!
И волите ме, грлите,
са мном сањајте,
и играјте, живите…
У детињство се вратите, и гласно реците,
ЈА САМ ДЕТЕ!

Фото:Ја сам дете; Википедија