Анђелко Заблаћански: Овде, овог трена

Сад и овде, у овом тренутку,
погледај ме – очима што горе као свеће у тами.
.
Додирни ме лагано,
као први стих који нежно бруси душу,
осети како ћутање одзвања
као музика коју само ми разумемо.
.
Ветар сам који ти милује врат,
чежња у сваком уздаху,
жеља што гори испод твоје коже.
.
Хајде, буди ме.
Проведи кроз ноћ, кроз стихове,
буди мој дах, мој уздах, моја влажна тајна.
.
Твој сам сонет –
сад је време да га напишеш.
Фото: Фб страница – Flawers and Nature
