Рекао си једном да љубав не постоји.
Пристала сам.
.
Пристала сам и да ме волиш невољењем.
Била учесник и у тој игри.
.
Дала срце на пањ,
под нож да се цепа.
Гледала како крв липти
и са тобом се смејала.

Било је важно да си ту..
.
Твојим манама сам налазила лепоту.
Мојим врлинама сметње.
Климала главом на сваку твоју реч.
На сваки твој миг трчала.
На сваки твој дах јаукала,
на урклик се смејала
Све сам чинила.
.
Било је важно да си ту.
.
Миловала ти лице кад је криво.
Брисала ти сузе кад говоре,
смех хватала по свим угловима твоје собе,
у кошуљу га стављала
и чувала…
Да се нађе за сутра,
кад се намрштиш
и намрштеног те онда љубила.
.
Било је важно да си ту.
.
А сунце…
Сунце са неба сам скидала.
и у своја недра стављала
да ми те греје.
Да ти сијам.
Да одагна сваку ту сузу и урлик и страх и бол.
Да си ми леп.
Да си ми нов.
Да опет видиш ону мене
Ону о којој си певао…
.
Да будеш ту…
.
Па кад се једном пробудиш
уз сјај сунца из недара мојих
схватиш
да љубав постоји.

Фото: Фб страница – Favourite Flowers