Булка сам била.
Нежна на дивљој равници,
Усамљена на жутим пољима,
Црвена у зеленом класју.
.
Трајала као трен док сунце сија,
И поново се будила са сунцем,
Кукољ у житу златном била,
Дивља на питомој равници.
.
Булка сам била.
Од дивљине нежност се није видела,
У класју усамљена заронила,
Црвену боју препознао није.
.
Цветање је престало,
Црвене латице су опале,
Кукољ је остао,
А онда и он осушио.
.
Булка сам.
Пролеће је зелено,
Семе се поново рађа,
У лето да буде црвено.
.
Равница, кроз прозор промиче, авг 2016.

Фото: Булка; Википедија