Драгана Штилет: Распрши своје постојање

Распрши своје постојање
Као маслачак на вјетру
Нек слободно лети кроз вријеме
И буде трен у етру.
Неком ћеш дотаћи душу
Неком ћеш пасти на длан
Неком измамити осмјех
Неком улепшати дан.
Док опет не дотакнеш земљу
Љепотом дотакни свијет
Јер живот ти траје толико
Колико траје твој лет.
Фото: Фототека Србског Журнала
