.•ЧУВАРИ НЕБА И ЗЕМЉЕ•

*-Ако знаш да си Бог, те границе сежу до Бога, а Бог је свемогућ, свемоћан.

*-Ако мислиш да си човјек, онда границе твоје моћи сежу до следећег човјека, до твог комшије, до ближњег твога.

Какав си ти и какав ти је комшија одлучује о подручју (опсегу) ваше моћи. Једино удружени у Љубави постајете већа цјелина са истим духовним вриједностима.

Ваше духовне вриједности су ваша највећа моћ и ваше највеће благо.

Премјестимо то сад из апстраховања у практичан примјер:

Синоћ је (у времену кад сам прошле године писао овај текст) над Хелмом харала олуја (а ево сада и врућине).

А да ли је тако морало бити?

Да ли то мора тако бити?

НИЈЕ и НЕ МОРА.

Поставио сам мој текст „НЕБО СЕ ЧУВА ДОК ЈЕ ЧИСТО“, а то ћу и овд‌је демонстрирати.

Наиме, свако од нас је под‌једнако моћан да контролише и стога пројектује климатске услове за благодат сопственог окружења. Посматрати Небо, то свако може чинити гледајући га изнад своје главе. То је стварни домен наше визуелне пројекције. Друго је пак замишљање (унутрашња ментална пројекција), које може да покрива не само даље од кружнице визуелног хоризонта већ и планету… и цјеловити универзум.

Нас тренутно интересује кружница нашег физичког хоризонта. Замислимо човјечанство као океан са као огледало мирном површином. Тако би човјечанство заиста изгледало када ни у једном човјеку не би било нити једне једине мисли. Али није тако, тај океан је пун мисли а свака мисао је као каменчич који бацимо на ту површину воде.

Шта се тад деси?

Вода заталаса а на површини се створе концентрични кругови. То је оно што је видљиво, али истина је да се таласи преносе сферно те собом прожимају цијели океан, али и Небо изнад њега.

Какву практичну вриједност има ово знање?

Узмимо примјер климатских услова (то је тренутно веома актуелно). Какве везе климатски услови имају са концентричним круговима на површини воде?

Замислимо сада да смо испод кружнице свог Неба. На нашем Небу је све видљиво:

1. мир у нама је представљен плаветнилом Неба,

2. Мисли су облаци

3. кретање облака указује на несвјесне тенденције нашег подсвјесног разума

4. груписање облака представља сродне мисли

5. Тежина/лакоћа облака је наше ментално стање

6. ковитлање су емоције

7. грмљавина је пражњење набоја поларитета и тд…

Небо је дакле наш одраз у огледалу а ми смо центар видокруга.

У нашој позицији пада онај камен на површину воде и ствара концентричне кругове, како на Небу тако и на Земљи. Када одапнемо наш лук разума и из њега отпустимо мисао она удари о површину огледала и заталаса цјеловити универзум. Небо нашег видокруга нам је показатељ нашег тренутног стања, те ако смо у Љубави, хармонији и миру док одапињено лук и наша стрелица (мисао) ће у себи носити Љубав, хармонију и мир, те када се забије у огледало, оно ће заталасти истом фреквенцијом.

Али уколико су наше мисли константно испуњене страхом… и Небо ће бити застрашујуће. Дакле, наше Небо, наша кужница зависи од наше свјесности.

Добро, рећи ћете, али и комшија има свој круг, своје Небо… Гд‌је почиње његово а гд‌је се завршава моје?

Да ли моје утиче на његово и обрнуто?

Све кружнице су свепрожимајуће, јер сви и све смо у једном беспросторном центру. У њему пројектујемо слике паралелних кружница, а стварамо их од информација које изаберемо из океана колективно несвјесног. То значи да у истом овом трену и утичемо и не утичемо једни на друге, све зависи од тога према чему смо окренути и отворени/затворени.

Како ово знање користи и мени и комшији?

Ако смо и комшија и ја центри концентричних кругова свог Неба, онда мој круг улази у његов и његов у мој. Уколико мој комшија успије пројектовати мирно Небо изнад његове главе, мени је посао већ олакшан; ја се нећу сукобљавати са његовим круговима већ ћу вибрирати своје кругове на истој фреквенцији. Мир ће бити пренешен из његовог Неба у моје, а ја ћу следећем комшији пренијети стање мог Неба на таласима мојих кругова који улазе у његов домен… и тако редом.

Сваки човјек има комшију, сваки комшија има свог комшију… комшилук је сачињен од људи; људи одржавају комшилук-комшилук одржава људе.

За то није потребна борба.

Напротив, чињеница да се спремаш у борбу је потврда твог менталног стања, а борба сама по себи није ништа друго до поледица немира, супротстављања комшилуку, одсуства мудрости.

Борбу стога морамо анулирати из себе а анулирати је можемо једино Љубављу; схватањем Једноте свих и свега, при чему себе начинимо транспсрентним, те стрелице које су напуњене негативним набојем немају циљ у који се могу забити.

Из тог стања транспарентности емитујем своје Небо, онакво каквим

ми мој ниво свјесности налаже.

Дакле, у свом центру из којег д‌јелујем ја од негативности уистину чувам и ваше Небо за вас, до вас је да то исто чините у свом центру или пак да се затворите, да се одвојите од истине и да сопствено Небо гледате као полигон ратовања… „Свјетла и Таме“.

Будите и ви чувари мог Неба као што сам ја чувар вашег!

Нека буде Љубав, хармонија и мир, како на Небу тако и на Земљи!

Фото: Облаци; Википедија