Путујемо туга и ја
По ко зна који пут
у истом правцу
Долази воз, питам се
,, На ком перону је срећа? „
У ком вагону су путници
Који говоре мојим језиком
Који чују и виде као и ја

Стојим, шапућем
„Улазак је тежак без натписа“
Одзвања у ушима
Кораком журно до краја
.
„Зашто“, чух :
Познат је глас, узима ми руку
Сетих се, сузе поново крећу
Осмехом шапуће и
Показује таблу на којој пише срећа

Фото: Фототека Србског Журнала