сретнем те јутром иза огледала
сенка из бескрајног недогледа
сред дрхтај грљења жељом застала
од нестанбега раскрвљем бледа

враћаш се опет ту где си звала
последњу искру свераскрил ватре
бол столетни сточудна спознала
љубавумеће што све нам сатре

збрајамо сад се чарањем вечним
двојени распећем свих чарогледа
христолики лутамо стазама млечним

кад свеспој сретања слабима неда
тролика сумњама сенком крвариш
разделом наддуше небеске жариш

Фото: Из филма – Иза огледала; Википедија