Зорица Зоја Младеновић: Ноћна тмина

– Нико осим људи самих не може растерати ноћну тмину.
Док не упознају Светлост и не крену за њом,
све до тада ноћна тама ће живети у срцима човечијим.
– Знам да само својим делима за добробит рода морамо ићи.
Све знам, али ме нека зебња обузима…
Зашто је зло населило срце и Душу њихову?
– Жеља за туђим, стомакоугађање, лењост душе…
Све им је помутило разум. И све то ће их изједати изнутра,
и велика туга, и пометња биће у њима јер их је хлад таме обузео.
Тамне силе се труде да све душе одведу у свој Пакао,
маме их ласкањем, неистином, прождрљивошћу, похотом…
Пуне их, само да скрену са правог пута, да лутају по вечном мраку.
– Ох, љубљени мој, знам да мораш ићи само путем своје савести… Као и ја…
– Морамо чинити све што је потребно да заштитимо Род свој.
Мирни у миру, борбени у борби.
Из моје књиге – ПЛАВИ КАМЕН
Фото: Ноћна тама; Википедија
