Милана Јањичић: Да ли постојиш?

Никада ме нећеш видети да клечим.
Никада у мојим очима нећеш
видети жељу да побегнем.
Вековима ћутим твоје име.
У мојој соби топло је од жеља.
Посматрао ме је његовим тешким очима.
Ко их једном угледа, заувек их памти.
За сањање нису потребне постеље.
Лутаћу на овом путу од дуњице
до мртвачког сандука.
Дођи.
Можда се пред тобом нећу
осећати као туђа.
Фото: Фб страница – Flawers und Nature
