Узима ме у дивљим налетима
Шири врата непознатог света
Дрхтим под њим у љубавном грчу
Иако је увек као звер свирепа.

Пољупцима пожудним ме упија
Страст код њега стид не познаје
Шапуће ми рећи просте и вулгарне
Опијеност њиме опет не престаје.

Лутам од њега до њега
Покретима подсмеха ме свлачи
Више од судбине не бежим
Као вечита жеђ ме привлачи.

Узалуд лепота што ме покрива
У живот ми се увукла тама
Личим себи на умирућег
Којем је драга његова јама.

По блузи сузамама вез везем
Душа моја пусти гроб је постала
Бездушно и крволочно гази по мени
На постељи од трња лежећи остала.

Сада жељу имам само једну
Искидати вене и просути течност
И лећи на улицу мог детињства
Само тако бит ћу му вечност.

Фото: Страст; Википедија