Тек пробуђена гледам како са истока
јутарњи зраци, блистави
трешњу нашу умивају
изнад куће старе на брегу…
и сећам се…
у неко време давно
за мене други браше
плодове сочне са врхова њених.
Гледам је, волим и осећам
да ће душа моја
са душама многим блиским
у неко време друго
стићи до врхова њених
и брати вечно
божанске гроздове Вечности

Фото: Трешња; Википедија