Заборавимо слике прошлих дана,
Кад нисмо знали да смо племе исто,
Кад је у руци љут јатаган блистô
Попрскан крвљу братовљевих рана.
.
Заборавимо да смо бојем дугим
Огњишта своја поткопали сами,
Са своје мржње остали у тами
И своје главе спустили пред другим.
.
Заборавимо! Једна нам је мати –
Једно смо стабло а са једне груде,
Па нек нам једна и мисао буде
Што ће нам срцу нове снаге дати.
.
Уз тврда рала нек са њива наши’
Од‌јекне пјесма јака кô вал брзи,
Пјесма мирења коју туђин мрзи
И као сова сунца ње се плаши.
.
Посијмо сјеме, а да здраво буде,
И Бог ће свога благослова дати,
И једног дана свијех ће нас звати
Да златном жетвом награди нам труде.
.
Гле, свако стабло гранама се брани
Кад дође вјетар да му трга жиле,
Па буд’мо и ми обрана и силе
Земљи отаца што нас хљебом храни.
.
У њој су дивне шуме и захлађа,
Њене су ријеке као небо плаве,
Њена су поља пуна сваке траве,
А здрава лоза слатким плодом рађа.
.
Живимо за њу! Бог нас њојзи даде,
Па, ако нам је своја мајка драга,
Будимо браћа да будемо снага
И своме добру сазидамо зграде.
.
Што да нас вјере на злу мржњу гоне
Кад наша срца једном ватром бију?
Кад наше мајке покрај чеда бдију
Зар једну пјесму не пјевају оне?
.
Једног смо стабла огранци и грана,
Па не питајмо ко је вјере које;
Ми ћемо учит јеванђеље своје,
А ви се свога држите корана.
.
Заборавимо! Једна нам је мати –
Једна нас земља једним хљебом храни,
Па нека брата брат рођени брани,
И Бог и Алах добра ће нам дати.

(1902.)

Фото: Браћа; Википедија