Владану

Пунила се душа
У храстовом ладу
На извору мудром
Што те знањем мије
Тек душа устрепти
Радости препуна
Чује срце своји
Што грудима бије.
Тад окупан миром
Слушаш своју душу
Те звуке љепоте
Што се тијелом шире
Па се соје срцем
Са небом и земљом
Све пјесме у теби
Одједном оживе.
Расти према небу
Корјенима везан
Дај мира и хлада
У тишини бивај
Са извора мудрог
С којег пијеш сада
Оздрављен и свјестан
Радуј се и снивај.

Фото: Фб страница – Flawers und Nature