…

Вјеровали или не, најважније је у чему сте присутни.

Присутност собом даје живот свему.

Зато није најважније бити само присутан у тијелу, у разуму, у свијету… већ у души, а одатле опет у свему другом кроз Љубав.

Да ли је то лако постићи?

Ако то покушавамо задржавајући свој центар у егу, није лако, уствари је немогуће. Тад смо присутни у егу, дајемо тад живот (Себе) свему што се кроз его уздиже у пажњу. Тад нам је очита одвојеност од свих и свега, и стога и потреба да задовољимо нагон самоодржања, те смо увијек спремни на борбу за опстанак.

Али отпустимо ли тај грч самоодржања само на трен наш дух нам одмах убаци сјеме знатижеље те бар помислимо “како ли је бити слободан од те немани”, од потребе да се константно бранимо и нападамо, од те наизглед неизлечиве болести; од потребе да опстајемо.

Само храбри зароне у визију, и прије него ли знају како, она их уведе у другачији свијет, гд‌је је све исто а ништа није како је било, гд‌је је све оно што је до тад изгледало одвојено и неповезано, од‌једном свепрожето у Једноту. Прије него ли и знају гђе су се смјестили њихова ПРИСУТНОСТ им открије … душу.

Тек тад схвате да душа није недокучива, да није мртва, да их од ње не одваја ни простор нит вријеме, и… нађу се у чаролији, сједињени, усхићени њеном Једнотом, Љубављу.

Па какве нам то практичне вриједности доноси?

Љубав собом мијења наш свијет.

Љубав отклања страх, порађа нас изнова у Слободи.

Фото: Фб страница – Flawers und Nature