Кроз мокру ноћ без плаве луне
Зачух ти ромор покислим путом.
Да л’ ти то беше или је у ме
Твој давни део снено залуто?
.
Па те сад тражим, па те зовем
Стазама куд се пијанци вуку,
Вратила си се у мене поноћи ове,
Док капи кише друмове туку.
.
И нека те, нека, да бар за кратко
Побегнем од овог празног тренутка,
И да се уткам на узглављу глатком
Твог изгубљеног плавог белутка

Фото: Кишна ноћ; Википедија