Владан Пантелић: Љубав

Усамостанио сам се вечно стваралачки
У прекрасној Тијанији унутарњој
Где се рађају посвећују и стварају
Велики Витези Праисконог Реда
.О како је лепо и моћно бити витез!
И како је лакашно ходит по ивици!
Када ти кроз груди тече река-Љубав
Кад ти Сила игра од стопала до главе
И кад имаш жарне очи од драгуља
.Буди потпуно искрен и истинољубив
Посматрај дуго себе и јасно разлучи
Да ли си врућеврелокрвно биће
Или су ти крвца ладноледнокрвна
.Утихни шум одлучи! безгласно шапући
Најмоћну басму у свим световима
(Ова басма – ове речи – то су Богови!!!)
Која приводи Светиљци и Лепоти
Неосвешћене и осветољубиве дубине:
Творац Љ у б а в Безкрај Вечност Светлост
Душа Свет Живот Дух Свест Тело Мудрост
Мир Радост Склад Срећа Знање Лепота
Доброта Самилост Храброст Благодарје
(Последњих 30 речи добро је увек понављати.
То су најчистије силнице (мантре,), оне су Богови.
Понављањем оне ће ући у мислени ток и заменити
несувисло и штетно размишљање и преобликовати
судбину у смеру вечног развоја.).
Фото: Фб страница – Secrets of Nature World
