На свету земља једна постоји,
пуна је свакога блага,
и све што има — подели свима
у томе јој је снага.

Хоћеш ли куће, и кућа има,
само узми и гради,
мостове хоћеш, позови људе,
џиновски мост сагради.

Хоћеш ли песме, у њој се оре,
певају милиони,
свако те тамо на рад зове,
а нико те не гони.

Хоћеш ли можда пругу да градиш
и да сечеш тунеле?
Хоћеш да претвориш реке плаве
у извор светлости беле?

Да ли би хтео најлепшег плода?
Дођи, ту свега има.
Тражиш ли друга, земља та чудна
друга ће наћи свима.

Хоћеш ли можда из љубопитства
да путујеш пут звезда?
Дођи, она ће да ти свије
сред плавих облака гнезда.

Немаш ли мајке, а желиш нежност,
уђи на ова врата.
Отац ти пао… Дођи да нађеш
оца, сеју и брата.

Са неверицом слушаш, друже,
и мислиш то је шала,
и кључ од чаробне земље тражиш,
ја бих ти радо дала,

али ти мораш својом руком
врата да отвориш ова;
покушај само, није тешко,
научи прво слова.

А кад научиш и да пишеш,
кључ већ имаш од злата.
Тад узми књигу. Видећеш како
чаробна отвараш врата.

Фото: Азбука; Википедија