Орион над Гочом
плећа шири.
“Косци“ и “Коњска глава“
слатином ходе.
Док Бањска река
камење броји
под Мостом љубави
кључеве спира.
Односи тајне и уздахе,
кроз прозор ноћи,
пуне мира.
Једна птичица, залутала
над “Врапцем“ пролете
у крошње липа, уз реку,
ка мосту даљинару,
што мудро ћути,
даљине мери.
До новог освита,
новог јутра,
кад ће му данас,
бити сутра.
У новом дану
нова сена,
а неком
бањска успомена.

Фото: Планина Гоч; Википедија