Да падне небо,
да стане време,
да пукне земља,
ја бих, Ана, остао
са тобом до краја.
.
Ти си оно што ни смрт
не може да разбије,
јер и да се сруши небо,
ти остајеш да га поново
створиш.
.
На твом длану
могу да почивају
и ветрови и облаци,
у твом гласу
могу да се смире све
звери што у мени ричу.
Ти си вечност што траје
и кад се последња реч угаси
и када се небо сруши.
.
Да падне небо,
да стане време,
да пукне земља,
ја бих, Ана, остао
са тобом до краја.

Фото: Време и вечност; Википедија