Вол’о бих да пуцам ко Србски војници,
Неустрашиво да идем само напред,
Па и ако треба погинем у бици,
Да испуним славе наш предачки завет!
.
Што је ђедо прош’о волео бих и ја,
Да ме сутра небом не прозива неко
Како живео сам само како прија,
Док земљу је свету крварећи стеко
.
Предак испред мене, у муци и беди!
Тако лаган живот ничему не вреди!
Дајте бреме ново нисмо од папира,
.
И ми јаки јесмо и надасве мудри,
На све стране, Боже, ако треба удри,
Нека фрула претка и нама засвира.

Фото: Фрула; Википедија