Радмила Ђурђевић Вукана: Нема ме јер у Теби постојим

Одавно су моји кораци,
од миља тежи,
занемоћали.
Да не бијаде твоје сјени,
још увијек би се пела уз гору,
ломила крте гране маслине
испод којих је твој лик заноћио.
И како брже одмичеш,
ја ти се брже примичем.
Пређе сјенка и преко брда.
Још је, њојзи, лакше но теби.
Очас се преметне преко.
Само ти иди,
вазда, куда си наумио.
А када те свјетлост упије
и моја ће сјенка у исту да се преобрази.
Фото: Фототека Србског Журнала
