Мудраци су приносили дара:
Смирну, злато, цару јудејскоме;
И ја дарак цару носим своме:
Ево прими — песму из недара!
.
Код тебе се мени рај отвара,
ти си, једна, драга срцу моме
па нек судба громке прска громе,
нека облак моје небо шара:

Ти с’ осмехнеш — мени сунце сине;
ти прозбориш — свете су истине;
Ти где стојиш — Бог је са висине!
.
Па нашто ми страх срцу да својим,
зашто да се преке згоде бојим,
кад, спрам тебе, поред Бога стојим?

Фото: Фототека СРбског Журнала