Невенчана светлост, прозор. Мрља..
Напуштање свог бића
у лету ослобођења. У миру олакшање.
.
Четкица душе слика се.
Заврнута славина, доста је вода текла..
.
Рођење пре рођења у вечности –
четворолисна детелина плаче.
.
Нема краја. Љуљашка,
мајчина тиха песма љубави,
заборав о сопству и препуштање
топлој сили музике,
у којој сам дуго плутао
стварајући се као биће!
.
Милост, радост, здравље
топи ме свим чулима душе!
Сваки бол престаје,
страх се претвара у најљубазнију доброту.
.
Бела светлост
прекрила је мрљу..

Фототека Србског Журнала