То што је замислио
о небо се одбило;
То што си прихватио
у земљу се укопало;
То што шапућете
ђаво произвео;
То о чем’ ћутите
народ прозрео;
И то што цртате
већ крштено је;
То што прекрајате
крвљу баштињено је;
То што отимате
црквеним кључем
замандаљено је;
А оно што претурате
при стварању света уређено је.
.
Онај ко стави на моју груду прст,
добиће заузврат мој крст!
Онај ко пружи му мој грумен,
добиће од крви образ румен,
црн и згорео, гнојав и сковао
још од Лазара запечаћен цео!
Милица светли, видите ту је;
Косовска вила све вас чује;
Ено га Обилић исуко мач!
Ено чује се и мајке плач;
Дечаци страдали гледају у вас,
Иван, Пантелија у овај час!
Мучена Босиљка, света девојка
што рашчеречи је тај
преговарач!
.
Коме њиву дедину дајеш?!
Коме шуму и птице моје?!
Коме ливаде и одаје?!
Коме цркве и олтаре?!
.
То што је замислио
је само прах!
То што си прихватио је Јудин дах!
Ми, народ цео нисмо на продају!
Мени се моје цркве не дају!
Ја, моја војска и срце моје
на звонику сада стоје
и сви бију у истом ритму,
Косово-Србија, Метохија је!
.
Моје и моје и моје и моје!
Ја своје небо ником не дајем!
Дај твоју руку, око и дете
Моје да дирате никад не смете!
Ни корак више, ма ни педаљ!
Ја урезана у вид и даљ!
.
То што је замислио, неће моћи!
То што си пристао
у своме дворишту само смеш!
Моје не! Не! Не и не!
Моје је семе корен Христов
Не дајем своје и чујем зов
деде и свеца баш из те шуме
из које извади мој,
чујеш ли, мој грумен!

Фото: Шта је све власништво србске цркве на КИМ; Википедија