Кандило ноћас палим,
не жалим прошле дане.
Иза завесе непрозирне
чекам да зора сване.
.
Успомене промичу силне.
Чујем гласове умилне,
Што утеху нуде…
Нову наду буде…
.
Желим музику тиху,
што срце дира,
да душу помилује ми
нежна, танана лира.
.
Нека под овим Небом
све цвета, буја…
Да нема на хоризонту
рушилачких, страшних олуја.
.
Да имам лакоћу
белих албатросових крила,
да се радујем животу
као кад млада сам била.
.
Желим да моје срце
и даље искрено љуби
и да ме јутро свако
нежним додиром буди.
.
О, како је
живот диван док
Љубав у срцу живи,
а душом се разлива
милина, којој се
свако диви…
.
Ако олуја дође,
ja ћу да будем спремна,
јер, од свих
преживљених олуја, oјачала
сам као стена.
.
Ал’ испод камене коре
меко ткиво дише
и даље силно жели
да воли! Ништа више.

Фото: Фб страница – Flawers und Nature